Unutar digitalne podele u Brazilu: Otkivanje stvarnosti i trka ka univerzalnom pristupu internetu

• Trenutno stanje pristupa internetu u Brazilu
• Razvojne tehnologije koje oblikuju povezanost
• Ključni akteri i tržišna dinamika
• Prognozirana ekspanzija pristupa internetu
• Razlike u povezanosti među brazilskim regijama
• Put napred za digitalnu inkluziju
• Barijere i putevi do nacionalne povezanosti
• Izvori i reference

“Pristup internetu u Brazilu je u poslednjoj deceniji značajno porastao, transformišući način na koji Brazilci komuniciraju, uče i vode poslovanje.” (izvor)

Trenutno stanje pristupa internetu u Brazilu

Brazil, najveća zemlja u Latinskoj Americi, napravio je značajan napredak u širenju pristupa internetu tokom poslednje decenije. Ipak, prisutna je izrazita digitalna podela koja odražava duboke socioekonomske i geografske razlike. Prema podacima iz 2023. godine, otprilike 84% brazilskih domaćinstava imalo je pristup internetu, prema Brazilski institut za geografiju i statistiku (IBGE). Ova cifra označava stabilan rast u odnosu na prethodne godine, ali takođe naglašava da milioni ostaju nepovezani, posebno u ruralnim i niskoincome urbanim oblastima.

Digitalna podela u Brazilu je najočitija kada se upoređuju urbane i ruralne regije. Dok je 90% urbanih domaćinstava povezano, samo 60% ruralnih domaćinstava ima pristup internetu (CETIC.br). Regioni Sever i Severozapad, koji su manje ekonomski razvijeni, zaostaju za Jugoistokom i Jugom po stopama povezanosti. Ova razlika je dodatno pogoršana infrastrukturnim izazovima, kao što su ograničena pokrivenost širokopojasnim internetom i visoki troškovi usluga u udaljenim područjima.

Mobilni internet igrao je ključnu ulogu u zatvaranju razlike, pri čemu 98% korisnika interneta pristupa mreži putem pametnih telefona (Statista). Međutim, oslanjanje na mobilne podatke često znači sporije brzine i ograničenja podataka, što ograničava kvalitet pristupa za mnoge Brazilce. Procenat fiksnog širokopojasnog interneta ostaje niži, posebno izvan većih gradova, zbog viših troškova instalacije i ograničene konkurencije pružatelja.

Socioekonomski faktori dodatno produbljuju razliku. Domaćinstva sa višim prihodima i nivoima obrazovanja su mnogo verovatnije da će imati pouzdan i visok brzi internet. Nasuprot tome, skoro 40% najsiromašnijih domaćinstava ostaje bez interneta (IBGE). Ova digitalna isključenost utiče na pristup obrazovanju, zapošljavanju i osnovnim javnim uslugama, posebno istaknuto tokom pandemije COVID-19 kada su daljinsko učenje i telemedicina postali od vitalnog značaja.

U odgovoru, vlada Brazila pokrenula je inicijative kao što je program Internet Brasil, koji ima za cilj da obezbedi besplatan internet za učenike u javnim školama. I pored ovih napora, zatvaranje digitalne podele ostaje složen izazov, koji zahteva stalna ulaganja u infrastrukturu, pristupačnost i digitalnu pismenost kako bi se obezbedio ravnopravan pristup za sve Brazilce.

Razvojne tehnologije koje oblikuju povezanost

Brazil, najveća ekonomija Latinske Amerike, napravio je značajan napredak u širenju pristupa internetu, ali uporna digitalna podela nastavlja da oblikuje krajolik povezanosti u zemlji. Prema podacima iz 2023. godine, otprilike 84% brazilskih domaćinstava imalo je pristup internetu, prema Brazilski institut za geografiju i statistiku (IBGE). Međutim, ova cifra prikriva oštre razlike između urbanih i ruralnih oblasti, grupa prihoda, i regija.

• Urbana vs. Ruralna podela: Dok je više od 90% urbanih domaćinstava povezano, samo oko 60% ruralnih domaćinstava ima pristup internetu. Infrastrukturni izazovi, kao što su nedostatak vlakana-optike i pouzdane električne energije, otežavaju povezanost na selu (Statista).
• Regionalna nejednakost: Jugoistok i Jug se hvale najvišim stopama povezanosti, dok Sever i Severozapad zaostaju, pri čemu neki savezi izveštavaju da je manje od 70% domaćinstava povezano s internetom (CETIC.br).
• Socioekonomske barijere: Porodice sa nižim prihodima su manje verovatno da će imati širokopojasni internet kod kuće, često se oslanjajući na mobilne tarife, koje su skuplje po gigabajtu i manje pouzdane za aktivnosti kao što su daljinsko učenje ili telemedicina.

Razvojne tehnologije su na čelu napora za premostiti ovu razliku. Nacionalni program digitalne inkluzije vlade Brazila ima za cilj širenje vlakana- optičkih mreža i sufinansiranje pristupa internetu za niskoincome populacije. U međuvremenu, inicijative privatnog sektora, kao Starlinkov satelitski internet, donose brzu povezanost udaljenim amazonaskim zajednicama koje su ranije bile nedostupne tradicionalnoj infrastrukturi.

Uvođenje 5G mreže je još jedan faktor promene. Od aukcije spektra 2021. godine, veliki telekomi su ubrzali širenje 5G mreže u većim gradovima, sa planovima da do 2026. pokriju manje opštine (Anatel). 5G ne samo da obećava brže brzine, već i potencijal za podršku IoT aplikacijama u poljoprivredi, obrazovanju i zdravstvu—sektorima koji su ključni za ruralni razvoj.

I pored ovih napredaka, digitalna pismenost i pristupačnost ostaju ključni izazovi. Njihovo rešavanje zahteva koordinisane napore između vlade, industrije i civilnog društva kako bi se osiguralo da svi Brazilci mogu učestvovati u digitalnoj ekonomiji i društvu.

Ključni akteri i tržišna dinamika

Digitalna podela u Brazilu ostaje kritičan izazov, sa značajnim razlikama u pristupu internetu između urbanih i ruralnih područja, kao i među različitim socioekonomskim grupama. Prema najnovijim podacima iz Brazilski institut za geografiju i statistiku (IBGE), pristup internetu dostigao je 90% brazilskih domaćinstava u 2022. godini, u odnosu na 82,7% u 2019. godini. Ipak, ovaj nacionalni prosek pritisnuo je oštre razlike: dok je 94,6% urbanih domaćinstava povezano, samo 74,7% ruralnih domaćinstava ima pristup internetu.

Glavni akteri koji pokreću povezanost u Brazilu uključuju velike telekom operatere kao što su Vivo (Telefônica Brasil), Claro, TIM Brasil, i Oi. Ove kompanije su značajno investirale u širenje vlakana- optičkih mreža i 4G/5G pokrivenosti, posebno u gusto naseljenim regijama. Na primer, Vivo je prijavio povećanje broja korisnika vlakana- optičkog interneta od 13% u 2023. godini, dostižući preko 6,5 miliona domaćinstava (Telefônica Brasil IR).

I pored ovih napredaka, pristupačnost i digitalna pismenost ostaju barijere. Prosečna cena širokopojasnog interneta u Brazilu jedna je od najviših u Latinskoj Americi, pri čemu mnoge niskoincome porodice zavise od prepaid mobilnih tarifa (Statista). Vladin program Norte Conectado ima za cilj da premosti ovu razliku koristeći visoko brzinski internet u Amazonu i drugim nedovoljno služenim regionima, fokusirajući se na više od 1.000 javnih institucija.

• Urbana vs. Ruralna podela: Urbane oblasti uživaju gotovo univerzalni pristup, dok ruralne oblasti zaostaju zbog infrastrukturnih problema i nižih povrata na investicije.
• Socioekonomske razlike: Bogatija domaćinstva su verovatnija da će imati fiksni širokopojasni internet, dok siromašnije porodice zavise od mobilnih konekcija, često sa ograničenim podacima.
• Vladine inicijative: Programi poput Norte Conectado i širenje 5G mreže ključni su za zatvaranje razlike, ali je napredak postepen.

Ukratko, iako je Brazil postigao značajan napredak u širenju pristupa internetu, digitalna podela ostaje prisutna, oblikovana geografijom, prihodom i obrazovanjem. Trka za povezivanjem svih zavisi od nastavka ulaganja, regulatorne podrške i inovativnih rešenja prilagođenih raznolikovom pejzažu zemlje.

Prognozirana ekspanzija pristupa internetu

Brazil, najveća zemlja Latinske Amerike, napravio je značajan napredak u širenju pristupa internetu, ali izrazita digitalna podela ostaje prisutna između urbanih i ruralnih populacija. Prema podacima iz 2023. godine, otprilike 84% brazilskih domaćinstava imalo je pristup internetu, u odnosu na 82,7% u 2022. godini (IBGE). Ipak, ovaj nacionalni prosek prikriva oštre regionalne razlike: dok je 90% urbanih domaćinstava povezano, samo 60% ruralnih domaćinstava uživa sličan pristup.

Vladin ambiciozni “Program Internet Brasil” ima za cilj da premosti ovu razliku pružajući besplatne internet kartice učenicima u javnim školama, fokusirajući se na niskoincome porodice i udaljene zajednice (Ministarstvo komunikacija). U 2023. godini, program je distribuirao preko 700,000 kartica, sa planovima da do 2025. godine dostigne 3 miliona učenika. Pored toga, širenje 5G mreža očekuje se da će ubrzati povezanost, pri čemu su sve glave države sada pokrivene, a operateri su obavezni da prošire pokrivenost na manje opštine do 2029. godine (Anatel).

I pored ovih napora, izazovi ostaju. Visoki troškovi uređaja i podatkovnih planova, ograničena digitalna pismenost, i infrastrukturni problemi u Amazonu i regionu Severozapad usporavaju univerzalni pristup. Prema anketi iz 2023. godine, 40% Brazilaca u najnižim prihodovnim razredima još uvek nema pouzan internet (CETIC.br).

• Urbana vs. Ruralna podela: Urbane oblasti uživaju gotovo univerzalni pristup, dok ruralne regije zaostaju, posebno na Severu i Severozapadu.
• Mobilni pristup kao prvi izbor: Preko 95% korisnika interneta povezuje se putem pametnih telefona, što naglašava značaj pristupačnog mobilnog interneta (Statista).
• Budite u prolećnim projekcijama: Do 2027. godine, Brazil se predviđa da dostigne 90% domaćinskog pristupa internetu, ali ruralna-urbana razlika može ostati bez ciljnih intervencija.

Ukratko, iako se digitalni pejzaž Brazila brzo razvija, trka za povezivanje svih još uvek nije završena. Rešavanje pristupačnosti, infrastrukture i digitalnih veština biće ključno za zatvaranje digitalne podele i osiguranje ravnopravnog pristupa za sve Brazilce.

Razlike u povezanosti među brazilskim regijama

Digitalna podela u Brazilu ostaje značajan izazov, sa oštrim razlikama u pristupu internetu širom njegove prostrane teritorije. Dok urbani centri poput São Paula i Rio de Žaneira imaju visoke stope povezanosti, ruralna i udaljena područja—posebno na Severu i Severozapadu—značajno zaostaju. Prema podacima Brazilski institut za geografiju i statistiku (IBGE), do 2022. godine, 90% urbanih domaćinstava imalo je pristup internetu, dok je u ruralnim oblastima samo 64% imalo pristup.

Digitalna podela nije samo geografska već i socioekonomska. Domaćinstva sa nižim prihodima su manje verovatno da će imati pouzdan internet, pri čemu je samo 67% domaćinstava koja zarađuju do jednog minimalca povezano, u poređenju sa 99% među onima koji zarađuju više od pet minimalaca (CETIC.br). Ova razlika se dodatno pogoršava razlikama u infrastrukturi: vlakna- optičke mreže su koncentrisane u bogatijim, gusto naseljenim regijama, dok mnoge ruralne zajednice koriste sporije, manje stabilne mobilne veze ili nemaju servis uopšte.

Regionalne razlike su posebno izražene na Severu, gde tropska šuma Amazona predstavlja logističke izazove. U državama kao što su Amazonas i Pará, manje od 70% domaćinstava ima pristup internetu, u poređenju sa više od 90% na Jugoistoku (Anatel). Vladin program Norte Conectado ima za cilj da se pozabavi ovim pitanjima širenjem vlakana- optičke infrastrukture duž rečnih ruta, ali je napredak postepen.

Mobilni internet je pomogao da se premoste neke razlike, pri čemu 88% Brazilaca pristupa internetu putem pametnih telefona (CETIC.br). Ipak, troškovi podataka i ograničena pokrivenost u udaljenim oblastima ostaju prepreka. Pandemija COVID-19 je istakla ove nejednakosti, jer su milioni učenika u nedovoljno služenim regijama imali problema sa daljinskim učenjem zbog nedostatka povezanosti.

Trenutni napori za zatvaranje digitalne podele u Brazilu su u toku, uključujući javna i privatna ulaganja, regulatorne reforme i ciljanje programa. Ipak, prava priča je o postojanoj nejednakosti, gde geografski položaj, prihod i infrastruktura nastavljaju da određuju ko je povezan—i ko je ostavljen iza.

Put napred za digitalnu inkluziju

Brazil, najveća ekonomija Latinske Amerike, napravio je značajan napredak u širenju pristupa internetu, ali uporna digitalna podela nastavlja da oblikuje socioekonomski pejzaž zemlje. Prema podacima iz 2023. godine, otprilike 84% brazilskih domaćinstava imalo je pristup internetu, prema Brazilski institut za geografiju i statistiku (IBGE). Međutim, ova cifra prikriva oštre razlike između urbanih i ruralnih područja, grupa prihoda i regija.

Urbani centri poput São Paula i Rio de Žaneira imaju gotovo univerzalnu povezanost, dok ruralne oblasti—posebno na Severu i Severozapadu—zaostaju. U ruralnim područjima, samo 60% domaćinstava ima pristup internetu, u poređenju s 90% u urbanim zonama (IBGE). Digitalna podela se dodatno pogoršava prihodima: među najbogatijih 10% domaćinstava, penetracija interneta je skoro 100%, ali opada na samo 60% među najsiromašnijih 40% (CETIC.br).

Mobilni internet je bio ključni faktor digitalne inkluzije, sa više od 242 miliona mobilnih veza u Brazilu početkom 2024. godine—znatno više od populacije zemlje od 216 miliona (DataReportal). Međutim, kvalitet i pristupačnost ostaju problem. Mnogi Brazilci sa niskim prihodima zavise od prepaid tarifa sa ograničenim podacima, ograničavajući njihovu sposobnost da pristupe obrazovnim resursima, vladinim uslugama i prilikama za rad na daljinu.

Vladine inicijative, kao što je program “Wi-Fi Brasil”, imaju za cilj da premoste ove razlike pružajući besplatne tačke pristupa internetu u nedovoljno služenim zajednicama (Ministarstvo komunikacija). Uvođenje 5G mreža, koje je započelo 2022. godine, takođe obećava širenje visok brzi konekcije, iako su njene prednosti trenutno koncentrisane u većim gradovima (Anatel).

Gledajući unapred, zatvaranje digitalne podele u Brazilu zahtevaće stalna ulaganja u infrastrukturu, ciljana subvencionisanja za porodice sa niskim prihodima i programe digitalne pismenosti. Dok se zemlja trka da poveže sve, rešavanje ovih strukturnih nejednakosti je ključno kako bi se osiguralo da digitalna inkluzija rezultira širim društvenim i ekonomskim prilikama.

Barijere i putevi do nacionalne povezanosti

Digitalna podela u Brazilu ostaje značajna barijera za nacionalnu povezanost, uprkos zapaženom napretku u poslednjim godinama. Prema podacima iz 2023. godine, otprilike 84% brazilskih domaćinstava imalo je pristup internetu, prema Brazilski institut za geografiju i statistiku (IBGE). Međutim, ova cifra prikriva oštre razlike između urbanih i ruralnih područja, kao i među različitim socioekonomskim grupama.

• Urbana vs. Ruralna podela: Dok penetracija interneta u urbanim oblastima prelazi 90%, samo oko 60% ruralnih domaćinstava je povezano. Infrastrukturni izazovi, kao što su nedostatak vlakna- optičkih mreža i pouzdane električne energije, otežavaju širenje u udaljenim oblastima (Svetska banka).
• Socioekonomska nejednakost: Porodice sa niskim prihodima su manje verovatno da će imati pristup internetu. U najsiromašnijih 20% domaćinstava, samo 64% ima pristup, u poređenju sa 99% u najbogatijem kvintilu (CETIC.br).
• Razlike u uređajima i kvalitetu: Mnogi Brazilci se oslanjaju na mobilne telefone za pristup internetu, često sa ograničenim planovima podataka i sporijim brzinama. Samo 57% domaćinstava ima računar, a fiksni širokopojasni internet je manje zastupljen van većih gradova (Anatel).

Da bi se rešile ove barijere, Brazil je pokrenuo nekoliko inicijativa. Program Conecta Brasil ima za cilj proširenje infrastrukture širokopojasnog interneta, posebno u nedovoljno služenim regionima. Vlada takođe koristi uvođenje 5G mreža kako bi premostila razlike u konekciji, sa pokrivenošću koja sada obuhvata više od 1.700 gradova.

I pored ovih napora, izazovi ostaju. Visoki troškovi, regulativne prepreke i prostranost teritorije Brazila usporavaju napredak. Javna i privatna partnerstva, ciljana subvencionisanja i programi digitalne pismenosti se smatraju ključnim putevima za postizanje univerzalnog pristupa. Dok se Brazil trka da poveže sve, zatvaranje digitalne podele je suštinski važno za ekonomski rast, obrazovanje i socijalnu inkluziju.

Izvori i reference

• Digitalna podela u Brazilu: Prava priča o pristupu internetu i trci da se poveže svi
• Brazilski institut za geografiju i statistiku (IBGE)
• CETIC.br
• Statista
• Starlinkov satelitski internet
• Anatel
• IBGE
• Vivo (Telefônica Brasil)
• TIM Brasil
• CETIC.br
• Svetska banka